Koga vi čekate?

18:50h. Konačno je sve završila. Večera je perfektna, bolja nego ikada ranije, ponosna je na sebe. Lepo je postavila sto, doterala se, obukla novu haljinu koju je kupila samo zbog njega i seda za sto. Još nekih 10-ak minuta i on će doći. Moći će da ga vidi i zagrli posle toliko dana tuge i nedostajanja.

On je konačno ušao u radnju u kojoj je celo jutro birao prsten. Gužva je bila prevelika na putu, ali je uspeo da stigne, prodavnica je ispred njene zgrade. Samo da kupi, što je odabrao i kreće ka njoj. Pomisao na to ga već čini nevoznim. Siguran je on da će ona pristati, ali možda je previše rano, možda i previše kasno, svašta mu se mota po glavi i tera njegovo srce da ubrzano lupa.

19:00h: Evo sedam je sati, samo što nije. Taman će doći na toplu večeru, a ne na vrelu, to nije lepo. Kako je sve samo lepo tempirala, smeje se od uha do uha.

Kupio je prsten, to je to, smeje se, a u sebi bi urlao od neizvesnosti, straha i sreće. Prodavačica ga ushićeno gleda i želi mu sreću, i ona ima osmeh na licu, ali je u sebi pomalo tužna, jer njen dečko više nije njen, želi i ona da bude iznenađena.

19:10h: Nema ga, kasni malo, verovatno je gužva u saobraćaju. Ali uvek se javi, što li se sad ne javlja? Drži telefon u ruci i želi da ga okrene. Ipak će sačekati, bar još 5, 10 minuta pre nego što ga pozove. Počinje da bude nervozna, sve će se ohaditi, propašće njen trud, valjda će doći.

Oblio ga je hladan znoj i jedino što želi je da se u ovom mometu nalazi negde drugde, bilo gde, samo ne tu. Da li je ovo neki znak, znak koji mu govori da treba da baci sve u vodu i da još nije pravo vreme. Protrese glavom i pomisli da ne može da veruje o čemu razmišlja kada mu je život u opasnosti.

19:20h: Ne javlja se na telefon! Ko zna gde je i sa kim! Čeka već 23 dana da ga vidi, a on ne može jednom u životu da dođe na vreme! Opet se ne javlja! Kreten jedan!

Oseća kako mu telefon vibrira u džepu i ne sme da se javi. Već je vidi kako histeriše po stanu. Sedi u uglu zlatare sa prodavačicom i gazdom i čeka da pljačkaši pokupe sve i izađu. Uzeli su sve i krenuli napolje, ali jedan od njih pogleda u njega kako čvrsto steže kutijicu sa prstenom. Dođe do njega i naredi mu da im da kutiju. Odbio je. Pljačkaš se jako prodera i naredi još jednom. On ponovo odbi, nije želeo da pusti svoj budući život, ono za šta je mesecima radio, nije hteo da pusti nju. Pljačkaš opali iz pištolja i on pade na zemlju, a kutijica ispade iz njegovih ruku.

19:30h: I dalje se ne javlja, bolje bi mu bilo da ima dobro objašnjenje kada ga ovoliko čeka!