Kako preboleti raskid?

Prošao je dan. Mesec. Godina. Imaš osećaj da koliko god da prođe ti nećeš prestati da misliš na vas, vaše trenutke koje ste delili i u kojima ste uživali. Kraj je došao, a ti kao da nisi otpustio/la tu ljubav. Kao da se i dalje čvrsto držiš za nju i ne možeš da je pustiš. Imaš osećaj da ti nešto ne da je pustiš. Nada te stiska, ali više te ne diže, počinje da guši. Ta nada pomešana sa osećajem nemoći i tuge samo stvara gustu pljuvačku koju ne možeš da progutaš.

Ako si ostavljen/a

Danima i noćima prebiraš po glavi razloge koji su ga/je doveli da toga da donese tu paklenu odluku. Grlo te boli od razglabanja sa društvom o olajavanju njega/nje i od neumornog čitanja poruka koje ste nekada razmenjivali pokušavajući da nađete bilo kakav trag koji bi mogao predvideti to što se dogodilo. Naravno, sada i pronalazite neke "skrivene" razloge i nagoveštaje, koji svakako nemaju nikakave veze sa tim što se zaista i dogodilo.

Prvo, morate prihvatiti to što ste čuli. Da taj neko ne želi da bude sa vama više. Koji god da je razlog, kada neko nešto ne želi, ne možete i ne treba ga terati ni na šta. Znam da je nada ta koja će vas terati da se objašnjavate ili da bivšeg partnera zovete i da ga podsećate na to što ste imali, ali to neće pomoći.

Ako neko želi da se pomiri sa vama, on će vas potražiti, a na vama je da li ćete pristati. Najgore od svega je da pokušavate da izazovete sažaljenje i da na taj način pokušate da ga/je privučete. Razmislite, da li biste vi želeli da budete sa nekim ko na vas obraća pažnju samo iz sažaljenja. Niče je rekao da su osobe koje navode druge da ih žale i da time nešto dobijaju najgora vrsta ljudi i da je to nemoralno. Ja ne bih toliko radikalno to rekla, ali se slažem da to nikako neće doneti ono čemu težite, a to je srećna veza.

Ne mislim da ne treba da patite i da treba da potiskujete svoju tugu, samo mislim da će vam ona lakše "pasti" ako prihvatite šta se desilo i ako ne dozvolite nadi da vas navodi na gluposti.

Ako si ostavio/la

Odlučeno je u glavi. Odluka je doneta i reči su izrečene. Rastali ste se tužno i u tom trenutku si osetio/la olakšanje iznutra. Dolaziš kući, ostaješ sam/a u četiri zida i pokušavaš da zaspiš. Imaš potrebu da mu/joj pošalješ poruku pred laku noć koju si slao/la tako dugo svake večeri. Pogledaš tužno u telefon i shvataš da tu poruku nećeš poslati ili da sličnu nećeš ni primiti. Još jača tuga te obuzima. Osećaš se usamljeno i zapostavljeno. Svestan/na si da je to samo navika i sa tim ubeđenjem  nekako zaspiš. 

Sutradan ponovo, nema poruka, poziva. Tek neki prijatelj ili porodica, ali niko ko bi popunio tu prazninu koja je ostala posle raskida. Niko sa kime bi mogao satima da pričaš i da osećaš tu ljubav kao nekad. Ponovo ti se javlja taj osećaj sumnje i pitanje, da li si trebao/la da ipak još malo razmisliš? Da li si pogrešio/la? Da li češ moći dalje sam/a? Da li ćeš naći nekog drugog?

Sva ova pitanja se javljaju od našeg prikrivenog straha od nepoznatog. Plašimo se svoje odluke, ne znamo šta nas očekuje. I to je ok. Nije ok kada nas to izjeda, iako u sebi znamo da smo pravu odluku doneli i da veza u kojoj smo nije bila dobra po nas i da nismo uživali. Ako premišljanje ne prestane, setite se razloga zbog kojih ste raskinuli. Prelistajte ih u glavi još jednom: da li su oni koji se ne mogu popraviti, da li su sebični, da li ste sve pokušali pre raskida, da li uopšte želite da pokušavate? 

Lepe uspomene koje vam se javljaju i koje vas "proganjaju" i ljuljaju vašu odluku su one kada ste uživali, međutim, da li ste isto tako uživali i kada ste poželeli raskid. Verovatno niste. Ako nemate želju da radite na svojoj vezi onda razmislite zašto te želje nema. Ako pak, mislite da ste prenaglili i da vaša veza ima budućnost, i to lepšu nego što je bila, onda porazgovarajte sa svojim bivšim partnerom. 

Svaki pravi put i svaka prava odluka se uvek nalaze u vama, samo treba da je nađete i poslušate! 

Fotke: 

pixabay