Kako da izgradite bolji odnos sa roditeljima?

Prići roditeljima za koje mislite da vas ne razumeju je teško, ako ne i jedan od najtežih izazova detinjstva. Međutim, zašto nam je to uopše i neophodno? Naravno, nekima i nije, ali malom broju. Postoje deca kojima je jednostavno potpuno nebitno šta misle njihovi roditelji o njima, njihovom ponašanju ili problemu. To nije baš i najbolja solucija, jer takvi tinejdžeri često idu u ekstreme sa svojim ponašnjem. 

Više je onih koji i pored toga što se svim silama trude da ih ne zanima šta misle njihovi roditelji, ipak imaju taj neki osećaj koji im ne da mira i koji ih tera da se objašnjavanju sa svojim roditeljima i koji im budi želju da se njihovo mišljenje slaže sa mišljenjem roditelja. I ako mene pitate, nema li lepšeg osećaja nego kada vas za nešto vaši roditelji jasno razumeju, podržavaju i motivišu? Nema naravno! U prirodi nam je da se od najmanjeg uzrasta oslanjamo na naše rodtelje, pa kada već prvi put, podrška od njih manjka, mi se osećamo loše. 

Naravno, nekad znamo da su oni u pravu po pitanju nečega i da bi možda bolje bilo da ih poslušamo, ali šta se dešava sa primerima kada vi znate da ste u pravu, kada to osećate, kada želite da priđete vašem roditelju i da još jednom promotrite nešto, a oni jednostavno ne razumeju, šta da tada raditi?

1. Nemojte se praviti da sve znate! 

Roditelji, i svako ko je stariji od vas, mrzi osećaj kada im vi govorite kao da ste popili svu pamet sveta - što tinejdžeri često i misle i pretenduju. Ja razumem da vi to mislite, ali morate se pomiriti sa tim da ćete ubrzo shvatiti da to nije u potpunosti tačno. Iako ste možda već sada kao tinejdžer se nagledali raznih loših stvari, pričuvali ste vaše male komšije i imali vezu iza sebe, sve zbog čega mislite da ste dovoljno zreli, niste. Odnosno, jeste, ali ne dovoljno. Ne onoliko da bi trebali da se sami boritie kroz život. Ipak setitie se koliko imate godina. 

Dakle, vi ste sigurno po tehnološkom, seksualnom obrazovanju, napredniji od vaših roditelja u vašim godinama, ali vam to ne daje za pravo da mislite da se ste napredniji u svemu, jer niste. Kako da im onda priđete ako želite nešto za šta oni misle da ste premladi, a vi mislite da niste? Budite pametni i pokažite im to na delu, a ne samo na vašim drskim rečima. Pričajte konkretno o toj situaciji, a ne o tome da vi sve bolje znate od njih. Time nećete ništa postići. Ako želite da ostanete duže u gradu od običnog ili da idete na tu neku žurku na koju vam ne daju, popričajte sa njima o vašim emocijama. Prikažite vašim roditeljima zašto želite da idete, nemojte ih odmah napadati, jer su vam u startu rekli ne. Prikažite im kako će na toj žurci biti, zašto vama taj odlazak toliko znači, umesto što ćete im nabrajati ko sve sme da ide, a vi baš ne smete.

2. Tražite savet i tako pokažite vašu nesigurnost

Setitie se, vaši roditelji su vas doneli na ovaj svet. Kada ste se rodili, oni su učinili sve da vas učine srećnom bebom. Verovatno i dalje teško skrivaju podočnjake od tih godina ne spavanja. Sada, pred sobom, imaju tinejdžera, koji želi sve, samo ne da ih pusti u njegov svet. Teško im je koliko i vama. Teško im je da gledaju kako iz dana u dan svojoj deci sve manje trebaju. Budite toga svesni.

Zaboravljamo da ipak, iako više nismo bespomoćne bebe, uvek ima nešto što vaš roditelj zna bolje od vas! Možda nešto da skuva, da popravi, da vas posavetuje. Starosno iskustvo mu to sigurno pruža. Možda je baš on bio nestašniji od vas i rad je da vam te priče podeli. Koliko god vas možda to sada ne interesuje, odvojte vreme za to da ih nešto pitate, pokažite im da se interesujete i da vi ipak ne znate baš sve i da ne možete baš sve sami. Kao što ne mogu ni oni, pa vas zovu da im nešto pokažete na tabletu. Možda iz prve misliti da ćete se smoriti i da gubite vreme, ali verujte mi, uvek možete naučiti nešto novo. I vremenom bićete srećni što ste pitali.

3. Pokažite zahvalnost

Da li se zahvalite vašoj majci ili ocu što su vam spremili da jedete ili samo ustanete od stola? Da li nekad pomislite na to koliko ste srećni što imate priliku da uopšte budete živi? Kome za to trebate zahvaliti?

Vi niste krivi što ste nečija deca, niti to treba da bude izgovor nekim roditeljima kada ispoljavaju svoje frustracije. Ali ovde ste sad bitni vi. Odnos sa vašim roditeljima će svakako biti kvalitetniji ako vi pokažate zahvalnost za sve što vam oni pružaju. Ne dajte da se to podrazumeva. Ako počne da se podrazumeva vama, možda će i oni samo podrazumevati vas, a sigurna sam da to ne želite. Ne budite nečije podrazumevanje, već nečija ljubav i zahvalnost. Tako i oni vaša. I ako ste trenutno iz nekog razloga ljuti na vaše roditelje, i mislite da nemate na čemu da im budete zahvalni, uzmite vaše stare slike, one dok ste bili mali, dok ste znali samo da plačete i da jedete. Pogledajte ta umorna, ali nasmejana lica oko vas. Sve će vam tada biti jasno. Pokažite te slike i njima. Njima će biti još jasnije. 

fotke: pixabay