Zašto stalno poredimo sebe sa drugima?

Kada smo to počeli? To prokleto upoređivanje sebe sa drugima koje nam crpi energiju... Zašto nam se konstantno javlja potreba da zavirimo u "tuđe dvorište"? Nebitno da li smo uspešni ili nismo. Ko me čita duže, zna za moj stav da većina naših radnji, pogotovo u tinejdž dobu kada i nismo toliko zreli, proizilazi od roditelja ili od od onih uz koje smo odrasli. Kako se to odnosi i na današnju temu?

Nenamerno roditelji često usade detetu pitanje o drugima kao nešto što se podrazumeva.

Često roditelji imaju sklonost da pitaju svoje dete o njihovim drugarima, njihovim ocenama i ponašanju. Nekako se čini da je odmah nakon pitanja o detetu "Šta si dobio iz matematike?" sledi pitanje "A šta je Pera dobio?" I nebitno da li je dete dobilo bolju ili goru ocenu od Pere, pitanje stoji i uvek se postavlja. Tada, i nakon sledećeg kontrolog, pa za prijemni, pa za ispite, pa u nedogled.

Dakle, nenamerno roditelji često usade detetu pitanje o drugima kao nešto što se podrazemava, te samim tim, dete počinje da sve više i više obraća pažnju na to šta je njegov drugar uradio i koliko je uspešan. Prati njegove uspehe, neuspehe, sumnje i vremenom može razviti jak osećaj zavisti ili ponosa u odnosu na druge. Gde, naravno, ni jedan ni drugi nisu dobri, a taj slučaj sam detaljno opisala u krakoj priči: "Možemo li uz pomoć ljubomore i zavisti nešto postići?"

Šta se dešava kasnije?

Tinejdžer koji odrasta obraćajući pažnju na to što mu drugovi rade, pored toga šta on sam radi, može postati veoma stresno i teško. Konstantno upoređivanje sebe sa radom drugih može, takođe, izazvati i osećaje nemira ili anksioznosti koji će otežavati progres kod tinejžera. Vreme dok tinejdžer ne odraste i ne postane zrela osoba koja će moći sama sebi da odredi šta je dobro, a šta ne za nju, je dugo, iako se odraslima ne čini tako. 

Nije li naporno svaku svoju radnju porediti sa radnjom drugoga i tako gajiti zavist u sebi?

Sa druge strane, pored tih koji se u odrastanju ne izbore sa upoređivanjem sebe sa drugima, postoje oni koji ostaju, nažalost, sa tim ponašenjem do kraja života. Nije li naporno svaku svoju radnju porediti sa radnjom drugoga i tako gajiti zavist u sebi? Naravno da jeste! 

Rad na samom sebi i jurnjava za sopstvenim uspehom neretko je iscrpljujuća, pa bi ljudi svu svoju energiju trebalo da usmere na sopstvene ciljeve. Ako i postignete vaš cilj, nećete stići prikladno da mu se radujete, jer se upoređujete sa drugim kolegom, crpeći svoju energiju na ono što je nebitno i na ono što vam pokopava vašu sreću. 

Kako da to suzbijete?

Koliko ste srećni kada postignete neki svoj cilj? Kada je vaš uspeh konačno priznat? Setite se samo kroz šta ste sve prošli da biste dotatakli vaš cilj, a šta sve, plus, da biste ga osvojili? Mnogo toga pretpostavljam. E pa sad, pogledajte i tog vašeg kolegu pored vas koji je, takođe, uspeo, možda i bolje od vas. Ako vam je prva reakcija zavist, znajte da ona za vas nije dobra i da vam ne daje dobru motivaciju za dalji rad i napredovanje. Prava reakcija treba da bude sreća. Da sreća!

Lažni osmeh se uvek razlikuje od pravog i ljudi to prepoznaju!

Treba da budete srećni što je vaš kolega postigao uspeh, jer vi znate kroz šta je i on sve prošao da bi do svog uspeha došao. Čestitajte mu, ali ne samo "jer se mora i jer je pristojno" već zato što tako zaista mislite. Lažni osmeh se uvek razlikuje od pravog i ljudi to prepoznaju! Budite ponosni na svoje kolege i na ljude koji vas okružiju. Taj istinski ponos i sreća će i vas same motivisati na pravi način da radite još vrednije na vašem putu!

Ako ste vi pak, uspešniji od vašeg kolege, pa sebe upoređujete sa njim i srećni ste, jer ste bolji, ponovo ste na lošem putu. Naravno, da je divno biti srećan zbog sebe, ali ne treba da svoju sreću svakome nabijate na nos, pogotovo ne namerno, što vam se može desiti zbog konstantnog upoređivanja. Vaš kolega koji nije uspeo u svom cilju, je skrhan i treba mu podrška. Pružite mu je! Pomozite mu! Podelite svoje znanje i iskustvo sa svakim ko vašu pomoć želi. Deljenjem svog znanja vi činite dobro delo, i samim tim bićete još srećniji i zadovoljniji. I ponovo, samim tim, motivisaniji i spremniji za nove izazove i postavljanje novih ciljeva. 

Foto:

pixabay