Put ka vrlini: istinska sreća ili preveliko očekivanje?

Vrline su dobre osobine koje jedna osoba može da poseduje. One se dele u mnogo vrsta, ali ja bih napravila grubu podelu na: životne i poslovne. Nije da se one ne preklapaju, nego samo želim da sebi, a i vama olakšam današnju analizu. 

Put do vrline 

Od davnina znane su kao one ka kojima treba težiti. Nije loša definicija. Toliko nije loša da sam je shvatala veoma ozbiljno u svom bivstvovanju. Ta težnja lako može biti protumačena kao jedan put koji ti zavodljvo postaje cilj: budi dobar prema ljudima, pomozi drugima, budi učtiv, ne povređuj druge, ne budi loš čovek... Slično je sa poslom gde možemo dodati još neke: Marljivo radi, poštuj rokove, ne zameraj se kolegama, budi timski igrač, ali budi i vođa, budi vredan, dobro se nosi sa stresom, budi dobar radnik...

Put do vriline ima mnogo raskrsnica!

Svi ovi primeri kako biti vrla osoba su oni koji svakodnevica susreće. Da li se mi njima opiremo? Ne, jer znamo da i ne treba. Šta ima loše u tome biti dobar čovek? Šta ima loše u tome biti vredan čovek? Baš ništa!

Jurnjava do vrline

Stvari postaju malo komplikovanije kada se naš put traganja za vrlinama pretvori u jurnjavu po svaku cenu. Kako to izgleda?

Da li ste nekada uhvatili sebe da vas grize savest, jer vi radite posao koji ne volite, a dobar ste radnik?  Da li vas nekada grize sasvest, jer ste se drali na dete, a dobar ste roditelj? Da li osećate jaku krivicu koja vas drži budnim ako vidte da ne možete da budete preduzetljivi koliko se od vas na poslu očekuje? Ako je vaš odgovor da, onda ste zaboravili jednu veoma važnu vrlinu: znati voleti!

Da li je ljubav vrlina?

Nije ljubav samo ona koja je usmerena na druge. Postoji i ona, nekada bitnija, a to je ona usmerena u suprotnom smeru - usmerena ka samom sebi. Neretko zaboravljamo gde su nam granice. Silimo sebe da možemo više od naših sadašnjih mogućnosti, jer čujemo u glavi kako nas drugi bombarduju rečenicom: nikada ne odustaj! Zašto? 

Zaboravljamo često da put ka vrlini je put popločan srećom, dok sebe stalno podsećamo samo kako je on težak. Ako ga pravite teškim, tako što ne poštujete sebe, on će vam svakako i biti težak. Primer je lak kod roditeljstva: vi toliko želite da budete dobri roditelji i želite svom detetu da pružite sve najbolje. Toliko to želite da ste vašem detetu posvetili svu pažnju. Briga o njemu postaje sav vaš dan i ona se podrazumeva. U trenucima kada želite da se malo opustite sa prijateljima uhvatite sebe kako vas izjeda osećaj krivice, jer ste na trenutak prestali da brinete za svoje dete. Ponovo se prepuštate brizi, vašoj vernoj saputnici vas kao dobrog roditelja. Sa osećajem krivice, sa konstantnom brigom koju nosite kao zaštitno odelo, da li mislite da je to osećaj koji sa sobom treba da nosi dobar roditelj?

Biti dobar čovek ne znači ispuniti očekivanja drugih!

Nemojmo više da zaboravljamo da put vrilina kojim koračamo stoji pred nama, ali nije odvojiv od nas! Kada o tome bolje razmislimo, svhatićemo lako da vrline koje nas čine dobrima igraju istinski dobru ulogu samo ako čine srećnim i nas, a ne samo druge.

Foto: pixabay