Briga - predostrožnost ili panika?

Znate li onaj osećaj kada nismo sigurni u ono što radimo ili u ono što nam predstoji? Kada osećamo golicanje u stomaku, jer ne možemo da predvidimo rezutate ispita, intervjua za posao... Kada dobijemo glavobolju, jer nam se dete još nije javilo da je stiglo do drugara ili da li je položilo prijemni... Kada nam srce ubrzano lupa, jer ne možemo da pouzdano znamo da li bi trebalo da prihvatimo ponudu koja nam se čini bolja...

Skup briga koje sam iznad sastavila su svakodnevne situacije u koje svako od nas ulazi često. Pored broja puta koliko se javljaju zajednička im je još jedna bitna karatkteristika koja je predudna u odgovoru na današnje pitanje: da li je briga predostrožnost ili panika? 

Briga kao panika

Trebalo bi uzeti jedan primer i primeniti ga na dva načina: neka to bude ispit. Ako smo počeli da spremamo ispit danas, a on je za mesec dana, mi verovatno imamo sasvim dovoljno vremena da mu se posvetimo. Da li nam se briga javila već danas o tome: "da li ću stići sve da načim, da li će me pitati baš to što ne stignem, šta ako padnem? itd. Nekima se ne jave ova pitanja, a nekima da. Da li je briga na ovom mestu u opravdana? U ovom primeru briga može biti samo panika, jer mi brinemo o nečemu što će se javiti za mesec dana.

Nije ispit strašan koliko je briga oko ispita. 

Umesto da sednemo i da napravimo plan učenja, mi svoju energiju usmeravamo na brigu oko onoga što tek treba da se desi. Unapred paničenje nam samo skreće misli sa pravog puta koji nam može doneti dobrobit, što je u ovom primeru - položen ispit. 

Ljudi koji padnu ispit za koji su se brinuli ili paničili, reći će da je njihova briga bila itekako opravdana, jer su zaista taj ispit i pali. Međutim, oni će iz tog razloga, sledeći put još više brinuti kako se ponovni datum polaganja bude približavao i tako linearno u sve jačem intenzitetu. Onog trenutka kada polože ispit, spaće im teret sa leđa. Da taj teret nije bio pristutan u procesu učenja, velika je verovatnoća da bi ta osoba mnogo bolje spremila taj ispit.

Da li je briga i predostrožnost?

Ljudi neretko brkaju ova dva pojma govoreći sebi i drugima da ako se brinemo za nešto, to znači da je nema to nešto važno. Ovo se najbolje vidi na primeru roditelj - dete. Kada roditelj unapred brine da li će njegovo dete položiti prijemni, onda će roditelj svoju energiju crpeti kroz brigu što će nesvesno prenositi i na dete. Naravno da roditelj ne želi da naškodi svom detetu, već brigom želi da mu pokaže kolko mu je stalo do njega i njegove budućnosti, ali je briga u ovom slučaju samo medveđa usluga.

Ako nešto jako želimo da postignemo, hajde da uživamo i u putu do cilja kao što ćemo i u cilju kad do njega dođemo!

Predostrožnost je sa druge strane, akcija koju mi preduzimamo kada želimo da sebi ili drugima nešto uradimo, pomognemo i slično. Zbog "mera opreza" koju nam predostrožnost prouzrokuje mi ćemo napraviti plan naših akcija. U primeru prijemnog, roditelj koji je predostrožan će pomoći svom detetu u učenju, razgovarati sa njegovim nastavnicima, pronaći će mu nekoga ko mu može pomoći u učenju, ako on ne može, objasniće mu koliko je i odmor bitan pored učenja, daće mu sve što je u njegovoj moći što mu može pomoći sa samim ispitom, a ne sa javljanjem brige oko istog. Dakle, kod predostrožnosti postoji akcija koja će zaista pomoći detetu da ono što bolje prijemni uradi, a pomoći će i samom roditelju koji neće imati vremena dok akciju izodi da se brine i nepotrebno opterećuje i sebe i dete unapred.

Kao što se iz primera može videti, osoba koja dozvoli da se briga podvuče pod svaku poru njegovog života, ona će sedeti i brinuti se, jer će je briga kočiti i neće joj dati motivacije i snage da preduzme akciju kakvu treba za dolazak do željenog cilja. Međutim, osobe koje isplaniraju i bace se na akciju iz predostrožnosti one će bez tereta, kakvog imaju osobe koje paniče, lakše i sa više energije doći do svog cilja. 

Motivišite sebe umesto što se brinete, dobićete više energije koja će vam koristiti, umesto tereta koji će vas sputavati!

Potpuno je moguće i da osoba koja mnogo brine i ona koje ne brine dođu do iste tačke. Međutim, put do te tačke je onaj koji treba da nam bude srećan, inspirativan i zabavan, a ne težak, pun paničnih misli i straha koji smo sami nametnuli. Treba da naučimo da uzivamo u putu, a ne samo da bojažljivo priželjkujemo cilj. Onaj ko radi na svom putu i ko uživa u njemu nema kad da brine i da razmišlja o tome šta bi bilo kad bi bilo. Oni žive za akciju danas i za pravljenje plana za sutra. 

Da li oblačite jaknu kada Sunce sija, jer bi moglo vreme naglo da se promeni? Ne? Onda zašto brinete da li ćete pasti pre nego što ste ustali?

Fotke: pixabay

Tekstovi koji su povezani sa temom:

Da li je inat vrsta motivacije?
Samosažaljenje: tuga ili manipulacija?
Optimizam ili potiskivanje negativnih emocija?