Šta je ljubav?

Mnogi su govorili o ljubavi.  I mnogi su bili u pravu. Možda čak, i svi oni koji su o njoj nešto rekli. Oni je shvataju na taj način i ona za njih to i jeste. Nekome uzbuđenje, nekome drama, nekome užitak, nekome mir, nekome bol, nekome sve to zajedno. Različiti smo i u redu je da je shvatamo drugačije, da je živimo drugačije i da je osećamo drugačije. Ipak, svi to osećanje koje gajima prema nekome zovemo jednim imenom - ljubav. Tako je lepa ova reč, zar ne? Budi neko zadovoljstvo samo kad se izgovori. Bar meni...

O njoj toliko mišljenja i osećaja, a samo jedna reč.

Svesna sam da čak kroz naše godine i vreme koje provedemo na ovoj planeti, mi menjamo mišljenje i osećaj o ljubavi. Uzeću primer sebe, jer mi je teško govoriti o tuđoj ljubavi. 

Nekada sam mislila da je ljubav kada imaš nesanicu zbog neke osobe, kada treperiš od uzbuđenja kada samo poželiš da je vidiš, kada si pretužan kada morate da budete razdvojeni nedelju dana... Za mene, to je bila ljubav i u tom momentu, ja jesam volela, drugačije, ali zaista jesam. Uživala sam u njoj...

Danas za mene je ljubav potpuna suprotnost od tog treperenja, tuge i ushićenosti. Ona mi je postala mir. Mir koji u meni gasi sva nepotrebna uzbuđenja, stresove i paniku. Mir zbog kojeg mogu da spavam, zbog kojeg sam radosna i ponosna. Ona koja me je spasila svake loše misli koje su me toliko napadale. Ona koja i dalje je moja najučinkovitija meditacija.

Sada ne bolujem kada ne vidim partnera nedelju dana, dve, pet, jer mi sigurnost koju imam kada samo pomislim na njega, ubije i  svaki pokušaj tuge. Za mene ljubav je kada nađeš osobu za koju si uveren da ti je najbolji drug, dok želiš da je strasno grliš svakoga trena. Ona leči, a ne boli. Ona smiruje, a ne uznemiruje. Bar ne više i ne sada.

I ponovo, uživam u njoj u novom pronalasku osećaja koji mi je toliko bio potreban i za koji znam da je barem u maloj dozi treba svakoj osobi.

Ona leči, a ne boli. Ona smiruje, a ne uznemiruje!

Ona se neguje i gaji svakoga dana, bez izuzetka. Ona ne može da opstane bez zagrljaja, poljupca, seksa, a i bez reči. Danas neki govore da se ljubav ne govori nego pokazuje. Međutim ja mislim da je potrebno i jedno i drugo. Bar meni, bar mojoj ljubavi. Želim da mi se pokazuje koliko me neko voli i da mi se svaki dan govori da sam voljena. Imam potrebu da svaki dan pokažem koliko volim svog partnera i imam želju da mu svaki dan to, plus, i govorim. To nije preterano, ni lažno. To je samo moj način. A svaki drugi, koji god da je, dok u njemu uživate, je vaš i pravi je. Dok god ste srećni.

Fotke: pixabay

Slični tekstovi na blogu:
Ljubav ili karijera?
Ima li ljubavi nakon raskida?
Biti domaćica: žtva ili ne?