5 tinejdžerskih problema i borba sa njima!

Šta je to što muči tinejdžere pored školskih obaveze i neuzvraćene ljubavi?  Ovaj tekst će biti posvećen takvim pitanjima i razmišljanjima koja se vrzmaju po glavi standardnog tinejdžera.

1. "Mene niko ne razume."

Ova rečenica može da se odnosi na mnogo toga: od načina razmišljanja, stavova, muzike, oblačenja. Tinejdž doba je doba eksperimentisanja, naročito  misaonog. Tada misliš da si dovoljno odrastao za sve, ali ti svi drugi govore suprotno. Ko je tu u pravu? Baš niko i svako! I ja mrzim ovakve kontradiktorne odgovore, ali prosto je tako. Jednog dana ćeš se probuditi i tvoje odluke mogu biti dovoljno dobre kao odluke neke zrele osobe, ali već sledećeg to ne mora biti slučaj.

Tvoje viđenje sveta je preterano, prenaglašeno i bajkovito-može biti i u pozitivnom i u negativnom smeru. I neka bude tako dok je pozitivno, ako nije menjaj. To što misliš da ćeš sve lako i da je svet dobro mesto puno misterija koje treba da otriješ, u pravu si. I svaki put kada roditelji i stariji braća i sestre pokušaju da te "spuste na zemlju" neka ih, jer su u ovoj priči svi u pravu. Ne radi se o
nerazumevanju, već samo o načinu gledanja na stvari - deca i tinejdžeri su mnogo veći optimisti od odraslih. Svaki tinejdžer ima svoj svet u koji ide kada želi da pobegne od svakodnevih obaveza, gunđanja, škole. Nekad je to mir sobe, igrice, dnevnik, a nekad samo delić mašte koji jednog dana može postati i lepa stvarnost. Dakle, normalno je da te niko ne razume, jer ti još ne razumeš sebe i to što se neko dere na tebe zbog tog nerazumevanja, nema to u većini slučajeva veze sa tobom, već sa dosadnim šefom na poslu tvojih roditelja. Nije ni odraslima lako!

2. Muzika i oblačenje

Potpuno je normalno da tvoji roditelji, generalno većina starijih, ne razume muziku koju ti slušaš i način na koji želiš da se oblačiš. To je posledica toga što su oni malo zaboravili šta su slušali i kako su se oblačili kada su bili u tom dobu i kako su i njih ganjali njihovi roditelji kao i oni tebe sad. Najveći problem njihove i vaše generacije je ogroman tehnološki jaz. Tehnologija, a sa njima i deca veoma brzo sazrevaju, pa smo se svi tu negde malo pogubili.

Ugrubo se tinejdžeri dele na one otvorenije i one koji su povučeniji u školi, u društvu, ali jedno je sigurno, većina vas je potuno drugačija kada je kod kuće i kada je van nje. Možda je to bolja podela, ako ih uopšte treba praviti. Zašto je to tako? U kući se nalaze osobe koje morate da slušate i da im se povinujete šta god vi mislili, dok napolju nije tako. Koju god da slušaš muziku, a da nije muzika iz mladosti tvojih roditelja, mora biti reakcije, većina je negativna. I to je normalno. Oblačiti se "provokativno", "urbano", "klošarski" nije stvar odeće, već stvar izražavanja u tim godinama, a to što što su se tvoji roditelji odavno izrazili ne znači da ti ne treba to da radiš.

Ono što je najbitnije je da se ne ide u ekstremne situacije kod odeće, jer ona može da govori nešto drugo od onoga što ti želiš. To je ono što stariji žele da ti kažu kroz gunđanje, ali opet, nije ni njima lako što je do skoro njihova devojčica nosila leptiriće u kosi, a danas nosi brushalter koji viri iz majce. Nije to lepo. Ako viri tvojim uzorima na tv-u, ne znači da treba da viri i tebi, ti ipak ideš u školu, a ne na binu.

3. Sex teme

U petom razredu si išla kroz kući u pevala "Let it go...", a danas u šestom ideš i recituješ stihove pesme "Mimi Mercedez". Ništa novo, ništa neviđeno. Verovatno je većina devojčica danas naučilo više o sexu uz Mimi Mercedez, a dečaci uz Marlon Brutal, nego iz knjiga ili od roditelja. Zašto?

Većina roditelja prirodno misli da njihovoj deci neće biti vreme za seksualne aktivnosti bar do kraja

srednje škole. Svi oni, naravno negde u sebi znaju da to danas nije baš tako, ali ipak retko koji će roditelj dati detetu neku knjigu o sexu ili popričati o tome sa decom pre srednje škole. A šta do tad? Svi znamo da se deca/tinejdžeri susreću sa fizičkim promenema već u osnovnoj školi, što automatski znači da će oni i razmišljati o njima, a to sve vodi ka promenama u famoznim polnim regijama. Glupo je to pominjati roditeljima kad to već oni ne pominju, pa je najlakše konsultovati google. Ima tu svega, na sreću ili nažalost, mogu se naći neki odgovori, ali oni najbitniji ipak ne.

Možda je kliše, ali o tim stvarima je najbolje razgovarati sa roditeljima. Ako se oni već stide da započnu tu temu, jer iz straha odlažu, opravdavajući sebe da nije još vreme, pitajte vi. Deca umeju da itekako budu zrelija od roditelja, pa je ova situacija najbolja za to. Pitaj ih sve što te zanima, stavi im do znanja da ne pitaš to zato što treba da imaš sex sutra uveče, već što ti osećaš da ti je vreme da treba da se upoznaješ sa tom temom. Kad oni vide da je to zaista tako, pomoći će ti bolje nego bilo kakav tekst na netu! I bolje od svakog "iskusnog" drugara iz škole koji je već poljubio toliko devojčica i koji zna sve o pornićima: nije i ne zna!

4. Depresivne misli

Svako dete posegne za lošim mislima kada misli da će biti kažnjeno od strane roditelja ili zajednice u nekom smislu. Može to biti kazna, ismevanje, ruganje, kako god, loše je. Ako si dobio lošu ocenu, napravio disciplinsku grešku i sl. sigurno si bar jednom pomislio kako bi bilo dobro da se sad razbolim, pa će roditelji da brinu oko toga, a ne oko ocene. Svašta deca rade, pune novine primera, beže od kuće, samopovređuju se, ali na način da se to vidi. Sve samo da se skrene pažnja sa loših dela.

Prvo i najbitnije, loša ocena nije najgora stvar na svetu koliko god vi mislili da vaši roditelji tako misle. Ne misle, daleko od toga, samo se iznerviraju u trenutku. Za svaku lošu stvar koju uradite, odgovorni su vaši roditelji i njihova reakcija je posledica toga što oni odmah misle da je vaš neuspeh njihov. Kada budete bili sami odgovorni za svoje postupke, nećete imati nekoga da vam gunđa, ali ni da popravlja stvari za vama. Dakle, pre nego što posegnete za depresivnim i negativnim mislima u rešavanju realnog problema, odmah znajte da nema ništa od toga. Bolje se bacite u pravo rešavanje problema, jer misli neće popraviti ocenu niti obnoviti razbijen prozor. Negativnost ne donosi baš ništa, već samo pozitivna motivisanost.

5. Zabranjene supstance

Mnoga deca se već u osnovnoj školi susreću sa cigarama, alkoholom, pa i drogama. Tako je već dugo, i jedino je bitno pitanje da li ćeš probati nešto od toga ili ne. "Radoznalost je ubila mačku" može da se ostvari, ali i ne mora, kao i svaka generalizacija na svetu. Ono ne znači da ja mislim da treba da se proba sve što ne treba, već da ne dozvoliš da jedini razlog tvog eksperimentisanja bude radoznalost ili ono čuveno "ako je on/ona mogu i ja." Ovo drugo će tek biti prisutno kasnije u životu kada odrastete verovali ili ne, a ono prvo je dobra stvar samo ako se pravilno usmeri.

Cigare kao cigare ne donose ništa dobro, ali baš ništa, neko kaže da smiruju, ali i to je indivudalno, a

uostalom šta tebe toliko ima da smiruje u sedmom razredu? Alkohol je malo drugačiji, jer u većim količinama gubiš svest o tome šta radiš. Ti si tinedžer i već dovoljno ne znaš šta radiš na ovoj našoj planeti, samo ti još fali koja čašica alkohola da te dodatno poremeti. Znam ja da ćeš ti to verovatno probati, i cigare i alkohol, jer nisi još dovoljno zreo da razmišljaš o posledicama njihovog uticaja, ali zapamti jedno: nisu alkohol i cigara loši po tinejdžere, samo jer su roditelji tako rekli, već zato što to zaista jesu! Svaki ekstrem je loš i uvek će biti, pa tako i preterano konzumiranje takvih supstanci, a za mlado telo kakvo je tvoje, svako konzumiranje alkohola i cigareta je preterano konzumiranje!
P.S. Što se droga tiče, mislim da to ne može da se kaže u par rečenica i da mora da ima poseban tekst.

Toliko toga još nisam pomenula, ali idemo redom. Pratite tinejdž kutak! Predložite temu u komentarima!

Foto: pixabay