Da li ste zavisni od mobilnog telefona?

Čovek se ovih dana suočava sa mnogo poremećaja, fobija, vrsta zavisnosti. Kako tehnologija napreduje, čovek joj se pilagođava, pa se desi da se neki od nas malo više zanesu u upotrebi tehničkih stvarčica. Danas ih je na raspolaganju mnogo, među njima najpoznatije, kompjuter, laptop, tableti i najrasprostranjeniji - mobilni telefoni. Sve ove divne, pametne spravice nama olakšavaju život i upotpunjuju ga na razne načine, ali šta se desi kada preteramo sa konzumiranjem tehnologije?

Kada sam dobila svoj prvi mobilni telefon, čini mi se da sam bila šesti razred osnovne škole i on je bio mali Samsung sa debelom antenicom. Tada je većina nas imala takve modele i one neizostavne i danas nadaleko poznate Nokia 3310. Ekrani im nisu bili u boji, mogli smo da šaljemo sms-ove, ali ne i puno da se zivkamo, jer je to bilo mnogo skupo,  i da igramo igice poput zmijice i one loptice koja skakuće i ruši zid u gornjem delu ekrana. Tada smo i mi često proveravali svoje telefone, slali poruke drugarima, javljali se roditeljima, cimali se međusobno. I tada je mobilni bio uz mene. Veoma sam mu se radovala, jer je to bila jedna od stvari koje su samo moje i koje koristim samo ja. Ne moram da ga delim sa bratom, roditeljima, drugarima, kao kompjuter npr. Telefon je samo moj. Ubrzo su stigli i telefoni koji su bili u boji i koji su imali neke kamere, pa se naše uživanju sve više povećavalo. Nikad kraja sreći.

Danas većina nas ima telefone koji mogu mnogo više od naših prvih telefona. Da li ih ispuštamo iz ruku? Ne baš. Opet bih se vratila na osećaj pripadanja. Iako danas u kući skoro svako ima svoj laptop, tablet i sl, telefon je uvek nešto što će vas pre asocirati na komunikaciju od recimo tableta. Ono što je, po meni, prednost mobilnih smart telefona je to što oni danas mogu da nam pomognu u poslu, školi, fakultetu, jednom rečju, da zamene glomazan kompjuter kad nam nešto sa njega hitno treba. Sledeća, a po meni najbitnija stavka je komunikacija sa ljudima. Mislim da nas ona nekako drži prikovana za ekran. Živimo brzo, jedemo brzo, stalno radimo ili učimo, a kada zapišti taj zvuk poruke, kao da nam dušu olakša, jer napravimo mini pauzu. Bar ja to tako doživljavam. Svakodnevna komunikacija koju imamo sa našim prijateljima, kolegama, porodicom nam veoma znači, jer u manjku slobodnog vremena ne možemo sa svima da se vidimo kada osetimo potrebu i kada to želimo. Pogotovo ako neko živi u drugom gradu ili državi. U ovakvim situacijama, tehnologija, internet, poruke i video poruke su spas.

Slažem se sa mnogim psiholozima da postoje ljudi koji su preterali u korišćenju ovih spravica i da zavisnost od mobilnog telefona - nomofobija - može da bude veoma potresna stvar, kao i svaka druga fobija. Ako neko oseća anksioznost kada nema kraj sebe mobilni telefon ili ako ne može da odmori od njega na neko vreme, onda može biti govora o nomofobiji. Kao što sam  u ranijim tekstovima već pominjala, svaka krajnost je loša, stoga, ni ovaj slučaj nije izuzetak. Telefon je napravljen da nam olakša savremen život i mislim da dobro obavlja svoju funkciju, ali ako neko prestane da uživa u životu i van ekrana telefona, kompjutera, onda mislim da imamo problem.

Ako uz pomoć telefona već dozivate vaše društvo na piće, izlazak, onda kada ih konačno i uživo vidite, odložite vaše male tehnopomoćnike i uživajte u live komunikaciji sa drugim ljudima. Naučite vašu decu da postoje razne igrice koje mogu da se igraju i van ekrana, a da je kompjuter samo dopuna za njih.

Koristite pametno vaš pametni telefon! 


Foto: pixabay