Podrška roditelja ili pritisak

Ovih dana sam nešto ispirisana da pišem tekstove gde želim da pokažem razlike između nekih pojmova, oblika ponašanja, shvatanja... U tom smeru ćemo ići i u ovom tekstu, pa danas pričamo o razlici između podrške roditelja i pritisku koji oni imati na svoju decu.

Nebitno da li ste tinejdžer koji polako ulazi u konfizni svet donošenja odluka, ili tinejdžer koji je na pragu sveta odraslih, bitno je da pri donošenju odluka imate podršku vaših bližnjih, a pre svega mislim vaše roditelje. Iz ovog razloga mislim da su u nekim slučajevima kockice pomešane i da neke stvari moraju da se razjasne.

Podrška bližnjih, a najpre roditelja je nešto što je veoma bitno za većinu ljudi nebitno koliko godina imaju. Neke osobe kojima, nažalost, roditelji više nisu među živima, razišljaju o tome šta bi im roditelj rekao o nekoj odluci i kako bi ga posavetavao. Tako da, veoma je važno da se svako od nas oseti sigurnim kada mora da preseče neke puteve u životu. To je naročito teško kada ste u tinejdž godinama, jer vam tada više radi emocionalna strana od racionalne, a je zato od izrazte važnosti da vam neko odrastao pomogne i da vas usmeri na pravi put.

Tinejdžer od 13 do 19 godine života ima mnogo odluka pred sobom koje će itekako uticati na njegov dalji život. Neke od njih su: koju srednju školu da upišem, koji fakultet, da li da studiram u drugom gradu i slično. Ove odluke, koliko god vam sada ne deluju velike, jesu velike i one će vas pratiti ceo život. Naravno uvek možete promeniti mišljenje i ne biti i ne raditi ono što ste zavšili u školi, ali ipak neku školu moramo svi završiti. Zato je bitno da promislimo šta tada najviše želimo i da prelomimo na neku stranu.

Danas imamo mnogo opcija, mnogo škola, smerova, pa će neko reći da je lakše, jer imamo više opcija, mada ja mislim da je suprotno. Što više opcija, više dilema. Kada sam ja završavala osnovnu i srednju uvek sad odlučno znala šta hoću da upišem, ali da nisam imala punu podršku porodice, ne znam koliko bih ja bila odlučna i sigurna u sebe u svom izboru.

Nisu svi roditelji oni koji shvataju koliko je važno dati svom detetu slobodu u kreiranju njegovog sopstvenog života. Naravno da roditelj treba da bude taj koji će svom detetu ukazati na moguće greške u njegovom razmišljanju i u moguće loše posledice njegovog stava i osluke, ali nikako ne sme da pritiska svoje dete do te mere da dete ili stvori paničan strah od roditeljskog mišljenja ili da toliko ubedi svoje dete da su ono što što on (roditelj želi) ustvari ono što dete želi.

Prvi slučaj je onaj primer gde obično imamo sitacije: " E videćeš ti, uradi to pa ćeš videti kako će ti biti!" Trebali da govorim koliko je ovaj pristup loš? Treba, e pa loš je! Mnogo, odrasli imaju sreću da mogu da uživaju u svojoj racionalnosti, zašto bi onda tu istu racionalnost zamenio nekim sitnim emotivnim teškoćama i stvarao pritisak svom detetu koje je već pod velikim pritiskom samim prijemnim ispitom, završetkom škole itd.

Drugi, po meni, gori slučaj su roditelji koji svoje nelečene komplekse i frustracije pkušavaju da izleče preko svoje dece. (Moja kratka priča: Možemo li uz pomoć ljubomore i zavisti nešto postići? govori o tome, pa možete i na tom mestu videti te loše posledice) Nailazila sam mnogo, nažalost, što uživo, što na TVu i netu, na takve primere, pa mislim ih ni vi iste mogli zaobići. Takav oblik roditeljstva je sebičan i oni svoje "opravdanje" nalaze u rečeicama: "Ja sam te rodio, ja sam te gajio, ja sam te školovao" i slične. Ove rečenice najčešće možete čuti kada se dete pobuni protiv nametanja volje svojih roditelja.

Roditelj treba da pomogne svom detetu da ono uvidi i pozitivne i negativne strane njegovo želje. Da mi pomogne da uvidi da li je njegova želje ispravna ili ne, a ne da ga odmah napada ako mu se ta želja ne sviđa. Ne mislim ovim da treba manipulisati sopstveno dete već treba biti iskren i reći mu otvoreno šta mislite, ali isto tako dozvoliti da da i dete kaže svoje mišljenje i svoj stav. Šta su vaši roditelji mislili kada ste vi bili pred ovim odlukama? Sećate li se? Neki roditelji su brzo zaboravili kako je kada se ne pitaš sve sam...

Detaljnije razmatranje teme pogledajte u videu: