Top 3 stvari koje možemo naučiti iz teen filmova

Za klasične američke teen filmove važi da su: glupi, nerealni, stereotipni, puni predrasuda, bespotrebni. Sve ovo nam govori da to znači da se stotine i stotine ovih filmova zasniva na nekim događajima koje se nikada nisu desili i koji zaista ne postoje. Da li je to baš tako?

Zašto bi neko počeo da pravi neki filmove, koji nije fantazija, sf ili slično - za šta se zna da je izmišljeno, ako tako nešto nije već video ili doživeo? Naravno da su scenariji u ovim filmovima prenatrpani i preuveličani i da nam donose iskrivljenu stvarnost (doduše, kao i svaki film), ali čini mi se da ipak prikaziju neku stvarnost, kakvu takvu. Takođe, da ovi filmovi nisu toliko popularni koliko jesu, odavno bi prestavi da se štancuju. Mislim da ljudi samo ne žele da priznaju da ih zaista gledaju i da su im zanimljivi, jer je to sramota. Zajebimo to, da vidimo šta je to što ipak možemo da naučimo iz klasičnih teen filmova.

3. Uvek ima bar jedan profesor koji brine o svakom učeniku.

Danas je uloga nastavnika, profesora i učitelja dosta beznačajna, ne samo na Balkanu, već i u svetu. Pre samo nekih 20 godina učitelji su bili Bog i batina, uzori, idoli, oni čija se reč ne dovodi u pitanje. Međutim, stvari su se malo preokrenule. Sada se čini da je većini dece škola prolazna stanica i da su nastavnici samo neki policajci koji paze da ne dirate mobilni na času. Vremenom, kako su i neki nastavnici počeli da veruju u to, oni su i počeli i da se tako ponašaju. Dolaze na posao jer moraju i bez imalo motivacije i elana predaju čisto da bi ispunili svoju kvotu i zaradili veoma bednu nadoknadu. Pad nastavničke profesije u očima, dece, roditelja, države doveo je do toga da sve više imamo nemotivisanih nastavnika koji jedva da mogu da budu interesantni učenicima, a kamoli da im budu uzori ili još gore, idoli.

Međutim, uvek ima izuzetak, kako u filmu, tako u životu, i uvek i u svakoj školi možemo naići na, najmanje, jednog nastavnika ili proesora koji su uvek spremni za rad, za osmeh, za podršku koja je deci potrebna. Taj profesor uvek je tu za učenike, ne samo na njegovom času, već i van toga. Tu je kao podrška za sve što se desava, ima izraženu empatiju i voli decu. On je kao psiholog deci, ali onaj kome se deca obraćaju, jer sama žele, a ne po kazni.

Iskoristite to dok možete! Jedna lepa reč i podrška uvek prija.

2. Nasilje postoji!

I dok se vi smejete kako na filmu grupa dece ubacuje jedno dete u wc šolju, znajte da takvo nasilje zaista postoji. Odnosno, vi to već sigurno znate, ali ne obraćate pažnju na njega ako ne učestvujete u njemu i ako vas niko ne dira. Najveći problem našeg vaspitanja je, kloni se ludaka i ne reaguj dok nije lično ili dok tebe neko ne pipne. Ovo učenje može dovesti do kasnije potpune nemogućnosti saosećanja kod dece i tinejdžera. Slično je i sa roditeljima, sve dok se njihovo dete ne uplete u neku vrstu nasilja, nebitno da li je verbalno ili fizičko, niko neće reagovati i svi će se voditi onom našom čuvenom "Use i u svoje kljuse"! Međutim, šta se dešava kada vas ipak neko napadne ili počne da vas vređa? Ili kada se to desi vašem detetu, učeniku? Onda se svi pitamo zašto niko ne pomogne i zašto ga niko ne zaštiti? Zašto, zato što svi "use i u svoje kljuse", jer proći će!

Razvijanje saosećanja i empatije je ključno u vaspitanju, ako to nemamo kod kuće važno je da ga imamo bar u školi. Neki nastavnci se ubijaju to objašnjavajuće, ali  je džabe jer su u većini slučajeva u manjini. Takođe, uvek je "lakše" prikloniti se i onome ko zlostavlja nego pomoći nekome, jer ćeš tada ti biti taj koji će u velikoj verovatnoći izbeći nasilje. Vidite li koliko je to sebično???

Naravno da ne kažem da sada neko od vas treba da bude "super heroj" koji će da ide i da spasava drugu decu po školi, to je nemoguće, ali ako možete treba da pomognete, makar da pružite utehu onome ko je zlostavljan na bilo koji način.

Razlislite o tome!

1. Dobro pobeđuje

Dobro pobeđuje nije poruka samo teen filmova već i mnogih drugih žanrova. Ovo smatram istinitim ne time što je tačno da će osoba koja dobra da bude u vezi sa svojom simpatijom, da od nepopularne postane popularna i slično, već to što će osobe koje su dobre prema drugima u školi, koje su pozitivne, koje vole sebe i druge, koje nisu zlonamerne, biti sutra bolji ljudi od onih drugih. To je jedino važno, to kakvi smo ljudi.

Deca i tinejdžeri koji poštuju druge učenike, koji se rado druže sa svima, koji su pozitivni prema nastavnicima i koji uživaju u svojim prijateljstvima i pozitivnosti imaju veće šanse da tako pozitivni ostanu i kao odrasli, a to uvek donosi: vise poznanstava, bolju reputaciju u odraslom svetu, veće šanse za uspeh, posao, ljubav. Pozitivnim i dobrim osobama su šire otvorena svaka vrata, koliko god se nekad činilo svima da nije baš tako. Nekad nas uče da bolje prolaze manipulatori, i oni sa lošem namerama, ali moramo znati da je uspeh takvih ljudi, samo trenutan i prolazan, dok je životni uspeh onih prvih daleko efektivniji i dugotrajniji.

Pogledajte video o ovoj temi:

Foto: pixabay