Optimizam ili potiskivanje negativnih emocija

Kako ja obično počinjem tekst kad želim da objasnim neki pojam? Podela, podela i samo podela. Tada lakše uvidimo razlike i sličnosti između pojmova koje želimo da analiziramo. Ko voli moje podele, neka nastavi sa čitanjem, jer danas analiziramo optimizam. Često je on kritikovan u smeru gde ljudi od njega zaziru, jer misle da on zagovara potiskivanje naših emocija i konstantu, ali prisilnu potragu za smehom i srećom. Da li je to zaista tako?

Naravno, počinjemo tako što ćemo da podelimo stvari u dve grupe. Da bismo lakše razlikovali istinu od preterane reakcije krenućemo našu podelu ovako:

Pesimizam i optimizam

Prva podela: optimizam i pesimizam. Optimizam nasuprot pesimizmu predstavlja stanovište koje nas uči da život i svet oko nas gledamo sa pozitivnim razmišljanjem. On, takođe, predstavlja i našu sklonost da očekujemo najbolji mogući ishod i da se ne plašimo da ga zamišljamo i da mu se unapred radujemo. Pesimizam, predstavlja sve suprotno: očekivanje negativog ishoda iz više razloga gde dolazimo do izgradnje osoba koje su često suštinski nezadovoljne, jer se plaše da se raduju.

Pozitivne i negativne emocije

Druga podela: pozitivne i negativne emocije. Najuže rečeno, pozitivne su one zbog kojih se osećate lepo: radost, neko zadovljstvo... Dok su negativne one koje vas navedu da se ne osećate toliko lepo: bes, tuga, žalost... Sve ove negativne emocije su u redu kada su kratkotrajne i kada ne ostavljaju veliki pečat na vama. Međutim, kada se trajanje ovih emocija proširi na neko vreme i kada počne da vas obuzima tada se razvija nešto što se u psihologiji naziva još i nezdrave emocije. 

Kada imamo ove podele, možemo se zapitati kakve veze ima optimizam koji je povezan sa pozitivnim emocijama i sa potiskivanjem negativnih emocija?

Optimizam i negativne emocije

Optimizam kako ga ja razumem i propagiram nije onaj koji po svaku cenu želi u vama da izazove jedan pozitivan život bez tuge ili neke druge negativne emocije. Optimizam nikako ne isključuje negativne emocije iz našeg života, pogotovo ne da ih potiskuje. Svaka emocija koja je pozitivna ima i svog paranjaka koji predstavlja negativnu emociju: radost i tuga, sigurnost i strah... Ali i ta negativna emocija ima svog nezdravog paranjaka: tuga i depresija, zabrinutost i panika...

U redu je biti tužan, ali ne i biti depresivan.

Dakle, samom spoznajom da u nama postoji i jedna i druga strana koja reaguje emotivno na različite događaje i sutuacije, ne možemo od sebe zahtevati da potiskujemo bilo šta? Kao što sam pisala u tekstu "Kako se nositi sa gubitkom?", ne bi bilo u redu od sebe zahtevati da se u nekim situacijama kada je sasvim normalno reagovati sa negativnom emocijom siliti sebe na suprotno. Slučaj gibitka člana porodice je slučaj kada je sasvim normalno prolaziti kroz proces tuge. Slučaj u kom nas tuga tada obuzima nikako ne treba da bude slučaj gde mi po svaku cenu silimo sebe da nam bude dobro i da osećamo radost. To nije dobro za nas, niti to optimizam o kojem ja govorim zagovara. 

Gde vodi potiskivanje negativnih emocija?

Nažalost, nailazila sam na mnogo videa i tekstova gde pojedini ljudi govore drugima da su oni krivi ako se ne osećaju dobro bez pominjanja negativnih emocija. Već pominjanje krivice koji nije negativna emocija, već nezdrava govori dosta o tom zašto neki misle da "optimisti" potiskuju svoje emocije. Istina jeste da smo mi ti koji činimo sebe srećnima, ali se mora naglasiti kakvu i koliku ulogu u nama igraju i negativne emocije i kako ih prepoznati i tretirati na pravi način. Ne sme se ići u krajnost ni sa pozitivnim ni sa negatvnim. Već sam navela primer tuge koji je najnormalniji deo naših života, kada onda on postaje nezdrav za nas? 

Optimizam ne potiskuje naše emocije, on ih prihvata i razume.

On postaje nezdrav onog momenta kada počne da prerasta u npr. depresiju. Ovo prerastanje može se javiti zbog trajanja i hranjenja osećaja tuge, bez želje da se u nekom trenutku to stanje analzira i bez želje da oseti pozitivni parnjak tuge - radost. Osećaj depresije, očaja, nevažnosti i besmisla je nezdrav za nas i on zahteva psihološku pomoć koja daje fantastične rezultate. Mešanje tuge i depresije nije dobro, jer ako slučate ljude koji vam govore da po svaku cenu morate da se osećate dobro, onda ćete vi na vašu tugu gledati kao na nešto toliko negativno da ćete u sebi svojim pritiskom razviti nešto mnogo više od toga: depresiju, anksioznost, krivicu.... Sve ono što je nezdravo i što se ne nalazi prirodno u vama. 

Iz svega navedenog, zaključujem da optimizam nema nikakve veze sa potiskivanjem negativnih emocija. On ih itekako razume i svhata ih kao parnjak pozitivnim. Bez tog balansa koji oni zajednički grade, lako zapadamo u ekstrem koji nas vodi u nezdrava stanja. I optimista oseća tugu, i bes, i ljutnju, samo on zna da ih obradi i da uz pomoć njih analizira svoje misli. O tome drugom prilikom...

fotke: pixabay