Pare ili život?!

Ovo je priča o Nadi i Maši.

Nada je tinejdžerka koja ima dugu plavu kosu, vitko mlado telo, kratku suknjicu crvene bolje, leprsav top crne boje i cipele na visoke štikle u crnoj boji koje idu uz malu fensi torbu.
Maša je tinejdžerka koja ima dugu plavu kosu, vitko mlado telo, kratku suknjicu crvene bolje, leprsav top crne boje i cipele na visoke štikle u crnoj boji koje idu uz malu fensi torbu.

Nada sedi u svojoj sobi okružena lcd televizorom, kompjuterom, roze lapom, tabletom, najnovijim telefonom.
Maša sedi u svojoj sobi okružena lcd televizorom, kompjuterom, roze lapom, tabletom, najnovijim telefonom.

Nada se dopisuje na telefonu sa mamom i uplakana je.
Maša se dopisuje na telefonu sa mamom i uplakana je.

Nadina mama je vrhunski advokat i Nada sedi u svojoj sobi od 100 kvadrata, dok joj kuća ima 1000. Ima svoje služavke, dobru odeću, tehnologiju, prave drugarice, simpatiju, najnoviiju marku telefona i čita maminu poruku: "Moraćeš opet da daš analize u bolnici, ali ne brini, doktor misli da je greška, zovem te samo da završim jedno ročište. Volim te i ne brini ništa sve će biti u redu!" Nada joj odgovara: "Dobro mama, ne brini, dobro sam ja danas. Volim i ja tebe, pa se čujemo posle."

Mašina mama je čistačica u Sudu. Maša sedi u svojoj sobi od 10 kvadrata, dok joj kuća ima 100. Jedva da ima dvorište, ali ima dobru odeću, tehnologiju, drugarice, dečka, najnoviju marku telefona i čita maminu poruku: "Pitala sam tetku da li će imati da nam pozajmi pare da ideš na more, ali nema ni ona sada, ne idu ni oni nigde. Znam da hoćeš da ideš sa drugaricama, ali ove godine stvarno nemam odakle da ti dam. Volim te i ništa ne brini, vidimo se kada dođem sa posla, ne mogu da te zovem, tu mi je šef." Maša joj odgovara: "Znala sam da ta kretenuša neće hteti da nam da pare, jer je stipsa i kao priča kako nema. Ja ću sada opet da ispadnem slepica u društvu i sedeću kući sa tobom i ocem. Užas!"

Nada sedi u sobi, suze joj kaplju na njen skup telefon i razmišlja kako će je opet boleti od igle od vađenja krvi, kako joj je teško, jer ne može da se izbori sa svojom bolesti, sve daje od sebe, ali bolest je uporna. Briše suze na telefonu i licu i nasmeši se, mama joj je kupila taj telefon za rođendan, bilo joj je lepo tad, bila je zdrava i cela porodica je bila na okupu.

Maša sedi u sobi, suze joj kaplju na njen skup telefon  i razmišlja kako će morati da sedi u sobi celo leto, jer njeni roditelji opet ne mogu da joj skupe pišljivih 300e da ide na more. Nervira se, jer će je drugarice opet sažaljevati, ali ona zna da se u sebi smeju. I dečko će otići bez nje, verovatno će naći drugu. Sad će je majka terati da uči više za avgust, kakav kreten, i ona je polagala u avgustu, a nju tera da uči. Baca telefon od zid i nastavlja da histerično plače.