Možemo li uz pomoć ljubomore i zavisti nešto postići?

Jani dugo treba da dođe do škole. Jedno sat vremena. Svako jutro ustaje baš rano da bi stigla na vreme. Prvo treba na vreme stići na autobus koji će je od njene varošice odvesti u školu koja se nalazi u gradu. Čim zakorači u grad ona oseća neki drugačiji vazduh, neki drugačiji, lepši osećaj.

Izašla je iz autobusa i zaputila se ka školi, ka kojoj ima još nekih petnaestak minuta hoda. Negde na pola puta njoj u susret idu 3 njene školske drugarice koje su obučene po poslednjem trendu, iako su tek izašle iz klupa osnovih škola. Kad ih je videla, Jana je blago sagela glavu kao da se postidela, i neprimetno je vratila njen stari i već odavno zastareli model mobilnog telefona u džep. Ona ne želi da ga njene školske drugarice vide. Ona ne želi da ga iko vidi. Mrzi ga. Mrzi što ne može da kupi novi telefon i da ima sve te nove aplikacije i igrice i da uživa u njima kao i većina njenih vršnjakinja.

Dan se završio, poslednji čas traje još koji minut. Jana zna da je ispred vrata čeka majka sa ostalim roditeljima iz razreda, jer sledi roditeljski sastanak. Kada je zvonilo, Jana izađe iz učionice i ugleda svoju majku kako stoji pored Ninine majke i uhvati svojoj majci taj pogled. Pogled koji i ona svaki dan ima. Pogled pun mržnje, zavisti, ljubomore. Janina mama dok posmatra Nininu mamu kroz glavu se preslišava kako bi njoj stajala ta bunda, a ne ova ofucana jakna, cipele, nadograđena kosa, nakit. Jana to vidi. Svi to vide. Janina mama je mnogo negativna osoba i od kako Jana zna za sebe ona joj ponavlja šta treba da bude u životu da ne bi živela kao ona.

Janina mama je celog života želela da bude pevačica, kao mala je išla u muzičku školu, ali kada joj se mama razbolela i umrla, Janina baka, ona više nije mogla da plaća privatne časove, jer joj tata nije nigde radio. Ubrzo je i on otišao sa ovog sveta, a Janina mama je ostala da živi kao devojčurak sama sa babom i dedom u jednom gradiću koji joj nije davao nikakvu perspektivu. Janina mama nije volela mnogo da uči i mislila je da će joj njen dobar izgled pomoći da se probije i da nastavi pevačku karijeru. To se nije desilo. Jedino gde je pevala bile su lokalne i seoske kafane i po neki vašar. Vanbračno je rodila Janu i sama je podizala kako je znala i umela. Ona nju neizmerno voli, ali neće dozvoliti ni po koju cenu da živi kao njena majka, nesrećna i sama i najvažnije, bez pare i dinara.

Jana je veoma talentovana za muziku i pevanje, ali je to nikada nije interesovalo, jer je ona mnogo stidljiva i plaši se da peva pred drugima. Mama je često tera na to, da bi "razbila" strah, ali joj to i ne uspeva. Nije tako dobrog izgleda kao što je njena mama bila, pa ne želi da se previše javno eksponira. Ona želi da bude kuvarica, uživa u hrani i u spremanju jela, ali je nekako sa godinama prisvojila sve mamine ambicije i na kraju osnovne se ipak opredila za muzičku školu, jer talenat ipak treba iskoristiti. Ima sve predispozicije da bude slavna i bogata, a šta ima lepše od toga.

Jana od mame nije nasledila samo talenat za pevanje, već je naučila da skine i njene oblike ponašanja. Ona ovo radi nesvesno i misli da je to ispravno. Potajno želi da bude bogata kao njena drugarica iz odeljenja Nina, čija je mama lekar i koja mnogo zarađuje. Ona je jako lepa žena, pametna, ugledna. Jani mama stalno priča o njoj, ali u negativnom kontestu. Jana misli da je to zbog mamine ljubmore, ali je vremenom zaboravila da se pita da li je to ispravno. Ispravno je, jer će tako jednog dana ona biti uspešnija od neke tamo lekarke.

Razredna pozva roditelje u učionicu kad sva deca izađoše, a Janina mama se obrati Ninoj zaključivši: "Lako je tebi, ti sve imaš." Ninina mama se blago nasmeši i krete ka učionici dok Jana i njena mama pre ulaska u nju baciše ka Nininoj mami jedan ljubomorni pogled pun mržnje.

Ninina mama ima rak, i zna da ima još par meseci života. Nema nadograđenu kosu kako se mnogima čini već periku, ne želi da se to zna, jer ne želi da je drugi sažaljevaju. Dala bi sav novac koji poseduje samo da može da doživi da odgaji punoletnu ćerku, ali zna da nema nade. Ninina mama uzdahnu jako kada joj kroz glavu prođe misao: "Ovo mi je poslednji roditeljski".

Zavist izjeda čoveka kao rak koji metastazira, a prenosi se sa roditelja na dete kao grip. Ona nas jede polako iznutra i tera nas da o ljudima imamo negativno mišljenje, koje nam nikada neće dobro doneti. Pazite na koga ste ljuborni, kome zavidite i čije nešto želite da imate, jer nikada ne znate šta sve to povlači sa sobom.

Da li vi pričate negativno o drugima pred svojom decom?

Foto: pixabay