Zašto tinejdžeri žele brzo da odrastu?
nezainteresovani za školu, život, misle da sve znaju. Svaku od ovih predrasuda treba pojedinačno razbiti tako što ćemo se posvetiti svakoj temi na tenane, pa krenimo sa jednom.
Odrasli žele da se vrate u mladost, a mladi žele da budu odrasli. Uglavnom i većina. Volim ovako da se ogradim, jer kao što ste do sada zaključili nisam ljubitelj generalizacije. Dakle, danas ćemo pričati o tome zašto većina tinejdžera želi da bude odrasla. To se "vidi" kroz oblačenje koje nije prikladno njihovim godinama (ovde se najčesce puca na tinejdžerke), na ponašanje koje se deklariše kao pametovanje i sl. Ovo je iz perspektive odraslih. Međutim, šta je sa perspektivom tinejdžera, da li se to neko zapitao osim par psihologa? Češće se rešavaju problemi odraslih i njihove muke, jer oni su, jelte, odrasli i ozbiljni, a klinci su klinci pričaćemo o tome za par godina. Kad još malo porasteš. Kad budeš odrastao.
Čini mi se da su često njihova pitanja tretirana tako:
- Mama, šta je to seks? - Objasniću ti za koju godinu.
- Mama, zašto baka plače? -Mala si ti ne razumeš, pričaćemo.
- Tata, šta su porno filmovi. - O čemu ti to pričaš, gde si to čuo, to je za odrasle.
- Seko, šta to pričaš sa drugaricom. -Ajde mali izlazi iz sobe!
I more sličnih primera.
Zbog ovoga, mlađi tinejdžeri će vremenom pomisliti da je lepše biti stariji, jer: oni više znaju, više stvari im je dozvoljeno itd. Posledica: želeće da budu kao oni.
Naravno, jedan tinejdžer od 12, 13 godina ne zna kako je biti odrastao i šta sve to nosi, pa će to pokušati kroz oblačenje, nadrndano ponašanje, naglu i drsku borbu za svoja prava koja se ogleda kroz ono: Ja nisam više mali!!!
Teško je biti roditelj tinejdžera, ali je biti tinejdžer jos teže. Bar ja tako mislim. Hormoni koji bujaju, emocije koje su pomešane, razum koji polako sazreva, ali i dalje nije dovoljno zreo da se sa tim jakim emocijama izbori. U ovom dobu odrasli moraju biti potpora svojoj deci, braći, sestrama. Naučiti ih šta su čari tih godina, a ne nesvesno ih terati od toga, pa im raste želja da budu vi, vi odrasli.
Bićete odrasli većinu života i jurićete za poslom, šesticama, budžetima, stipendijama, svojom decom, negde kasnije. Što ce baš brzo doći. Do tada, neka vam te nabujale emocije budu prednost u odnosu na hladu vladavinu razuma kod odraslih. Smejte se, na sve, plačite na većinu stvari, naučite da volite vaše emocije, a ne da ih potiskujete, jer to neku odraslu osobu nervira. I zahtevajte da vam roditelji odgovore na svako pitanje! Vaša radoznalost i vaša bujna mašta je blago koje mora da se neguje da bismo bili što kvalitetniji i pametniji ljudi sutra. Hranite to i uživajte u tome, jer za tren se probudite kao odrasla osoba koja juri na posao i na neke dosadne sastanke i samo čeka da dođe kući i da sa mužem gleda neke crtaće po stoti put, jer je to vraća u ono bezbrižnije doba.
P.S.
Mnogi su me pitali, pa da razjasnim. Nisam psiholog, po struci sam master filozof i moji tekstovi su isključivo moje mišljenje o datim problemima. Svaki tinejdž problem o kojem pišem je inspirisan temama koje ja proživljam sa mojim mlađim bratom koji je tih godina i uživamo u tome, pa sam poželela da tu svoju "mudrost" podelim i sa vama.
POzzić
Elvi <3
Foto: pixabay
***
Post a Comment