Zona komfora ili sigurna zona u kojoj se nalazite je ona 'zona' gde se neka osoba oseća potpuno sigurno. Postoji mnogo elemenata koji mogu da predstavljaju sigurnu zonu, to može biti: vaša soba, neka osoba koja vam je bliska, neka uspomena ili predmet, uglavnom, sve u čijem prisustvu se osećate komforno, sigurno i ono bez čega mislite da ne možete.
Neki bi to možda nazvali amajlijom koja vas čuva od nekih loših i zlih sila, ali mislim da je amajlia nešto malo drugačije i subjektivnije od onoga o čemu ja želim da ovde pričam.
Sigurna zona za neku osobu, pored njene sobe ili kuće, može predstavljati i određeni grad, pa i državu.
O čemu se ovde radi?
Potpuno je normalno da se ljudi najbolje osećaju u okruženju koje najbolje poznaju, u gradu koji znaju kao svoj džep ili u društvu osoba sa kojima su bliske. Nekada kada samo pomislimo da treba da se odvojimo od nekih osoba na duže, ili da se odselimo do kuće, uopšte da se odvojimo od naše sigurne zone, tada polako dolazi do određenog straha. Taj strah je stah od nepoznatog ili još preciznije strah od toga šta vas čeka u tom nepoznatom svetu. Osvrnite se oko sebe i ovu dozu straha možete osetiti i tamo gde ne obraćate pažnju: kada upisujete srednju školu, fakultet, kada menjate posao, ili kada se radi o bilo kakavoj promeni u vašem životu, koliko god ona bila mala. Zavidim ljudima koji strah od nepoznatog mogu vrlo brzo da pretvore u neki avanturistiki duh koji ih uzbuđuje, a ne zastrašuje. Takvi ljudi su mnogo otvoreniji prema životu i mnogo više srećniji.
Ključ svega je da i vi koji se plašite novina možete podjednako biti srećni kao i oni koji u novinama uživaju. Prosto je! Počnite da uživate u njima! Uvek je dobro biti oprezan i želeti i raditi najbolje od sebe, ali da ne napredujete u životu, jer strahujete od promena, to nikako ne može biti dobro.
Pogledajte samo: život koji upravo živite, više se neće ponoviti i zašto onda stajati u mestu, raditi isti posao koji vas ne čini srećnim, ili se praviti da nekoga volite samo jer se plašite da nešto promenite i da odete dalje. U bolje. Mnogi pesimisti će sad reći; ali šta ako me čeka gore? Može biti, može vas čekati i lošije od onoga što već imate, ali šta ako posle toliko kalkulisanja vi ipak izračunate da vas čeka bolje. I ako na kraju tako i stvarno bude. Šta onda?
Svet je nesiguran uvek i svuda, možemo i tako da gledamo, da nigde nismo sigurni i da nas iza ugla uvek može čekati nešto loše. Međutim, šta ako radimo na tome, da napravimo svoju sigurnu zonu svuda, da je nosimo sa smobom, u sebi, i da je širimo svuda, gde god stane naša noga? Šta mislimo o tome? Zamislite da uđete nekad u taj prokleti mali lift koji se stalno glavi, zamislite da poletite ili skačete bandži kojeg se toliko plašite, zamislite da dete odvedete negde na kupanje za vikendi da mažete paštetu, umesto da spremite neki skup ručak kao i do sada. Zamislite da promenite fakultet koji ne volite i da pokušate da upišete neki drugi i zamislite da se odselite iz vašeg rodnog grada ili iz vaše države ako mislite da će vam biti bolje. Zamislite da da vi pravite vašu sigurnu zonu po celom svetu, po svakom skučenom liftu, po svakoj novoj državi i ulici kojom koračate.
Sad prestanite da zamišljate i uradite tako!
Ovim tekstom i moj blog izlazi iz zone komfora i proširuje se i na YouTube kanal. Moju detaljniju analizu ove teme možete pogledati i na kanalu:
Post a Comment