Živimo li u šablonu?

Šablon se odmah uzima kao nešto negativno, slično npr. kao sa reči suza. Ako ti suza krene znači da su tužan. Tačno, ali ona može krenuti i kada sam srećan, kada se zacerekam ili kada mi se baš spava.

E, pa tako je i sa šablonom. On može biti onaj opterećujući ram života koji kao da nam ne da napolje, ne da nam slobodu koju toliko želimo. A u isto vreme može biti i dobar kočijaš koji će nas, koji smo samo konjići u ovom svetu punog praznih livada, voditi ka dobrom putu, ka livadi punoj sočne deteline.

Kao dete sam mislila da mi mama ne treba, da mogu sve sama, kao tinejd|žer da mi ne treba skola, a kao nosač aksioznosti da mi ne treba tuga. Ubrzo covek shvati da sve sto mu se desilo u zivotu mi zaista treba. I taj roditelj, brat, silna rodbina, pravi i lazni drugovi, dobar, loš i jos lošiji decko, pa i taj sistem koji potapa svu kulturu iznutra.

Šta ja kao pojedinac mogu da očekujem od svog života ako je sve već i bez mene predodređeno. Rodi se, rasti, idi u školu, srednju, faks, udaj se/ženi se, imaj decu, a već uveliko radi, izvedi deci na pravi put, umri. Najbolje umri pre penzije, tvoja država wolud like it. A lot.

Totalno na mestu pitanje: zašto da živim, kad se osećam ukroćeno, zarobljeno u sopstvenom životu? Moj odgovor bi bio: baš zato. I to ne zbog tog inata, jer inat je loš, on funkcioniše kao besan pas, uništava poverenje svih, izaziva zadiranje od tebe, a tebi nije bolje, samo gore, daviš se u njemu do svog kraja.

Treba da živiš, jer to znači da ne izdaješ sebe. Šta je čovek koji to uradi? Možda je kukavica, možda je hrabar, ne znam, iskreno ne znam, samo znam da nije u pravu. Ali ne osuđujem. Ko sam ja da to radim? Samo još jedna zalutala kobilica u svetu velikih i rasnih kobila. Tj bila, sad sam samo kobilica koja se lepo snalazi u životu 90% vremena? Kako?

Šablona ima mnogo, dva najmanje, poput smerova, ali pravac je uvak samo jedan, kao tvoj život. Ako shvatiš i to odrastanje i to školovanje tebe samo čini boljim i većim naučićeš da taj period pamtiš samo po dobrom. Isto je i sa poslom. Ako staviš na papir šta ti sve to dobro donosi i počneš da uživaš u tome, onda shvataš da si ti taj koji vlada šablonom. Nisi više zbunjeni i uplašeni konjić koji ne zna kuda će već samo želi da negde ode. Tada si kočijaš, onaj koji vodi svoj život u nekom smeru. Pa iako je taj smer pogrešan, uvek možeš da vratiš svoja kola na početno mesto. Nema ništa loše u tome, loše bi jedino bilo da se sa tog početnog mesta nisi ni pomerio.

Video:

Izvori fotki:

https://theiapolis.com/movie-2RLU/brave/gallery/princess-merida-kelly-macdonald-in-brave-1075836.html

https://trailers.apple.com/ca/entertainmentone/thelittleprince/