Biti domaćica: Žrtva ili ne?

Mnogi karakterišu žene koje se odluče da se posvete porodici i poslovima u kući, kao one koje žrtvuju karijeru. Verovatno je da neke od njih tako i doživljavaju sebe. Međutim, mnoge žene koje se odluče za taj "poziv" one to itekako rade svesno, bez osećaja da će žrtvovati neki deo sebe.

Biti domaćica od davnina znači: žena koja gaji i vaspitava svoju decu i ona koja se potpuno brine o domaćinstvu. Dakle, ako pogledamo ovu definiciju vidimo da ove žene svakako imaju pune ruke posla. Njihov izbor je podjednako težak i izazovan kao i izbor žene koja radi u nekoj firmi. 

Biti žrtva znači da vas neko prisiljava na nešto, a sve dok same birate svoj put, vi niste žrtve.

Voditi kuću je biznis za sebe. U to spadaju: kompletni kućni poslovi, poslovi oko kuće, neretko vođenje računa o prihodima, nabavka sredstava za kuću, namirnica i slično. Nije li ovo posao koji mora da se kalkuliše i da se planira kao i svaki drugi?

Ono što razdvaja domaćice od žena koje rade u firmama je to što ove žene ne zarađuju direktno, tj. ne primaju nikakvu platu za svoj rad. One su finansijski zavisne od toga koliko zaradađuje njihov partner. Što je možda još i teži poduhvat, jer one moraju da raspoređuju taj jedan iznos na celo domaćinstvo. Dakle, ponovo kalkulacija i snalaženje.

Ranije, kada žene nisu toliko radile po firmama kao danas i kada su više žena bile domaćice lepše se mogao videti njihov doprinos društvu, a i samoj porodici. Mnogi udžbenici su pisani o tome kako biti dobra domaćica. Društvo im je posvećivalo vreme i davalo nekakvu zahvalnost. 

Danas, nažalost, društvo najviše osuđuje ove žene, smatrajući ih zastarelim i neobrazovanim. Te predrasude vode nas u osudu ovih žena. Kao da nekada ne razumemo kako je moguće da se neka žena opredelila da ne bude sekretarica, šefica, profesorka, doktorka... Kako je moguće da se ona opredelila da bude samo domaćica?

Okolina uvek osuđuje ono o čemu ne zna dovoljno.

Ovo samo polazi upravo od toga što ne shvatamo jasno šta znači biti domaćica i koliki posao i odgovornost podnose ove žene svaki dan. One su gazde same sebi i uspešne su u svom poslu koliko i bilo koja druga žena. Ako je toliko smešno i lako biti domaćica, da li bismo svi to mogli da budemo? Kako sve žene, tako i svi muškarci?

Teško, jer se posao "biti domaćica" uči kao i svaki drugi, stiče se iskustvo kao za svaku drugu poziciju i kao i u bilo kojem poslu, neko je u tome bolji, a neko lošiji. Gde je tu mesto žrtvama, osim ako se ona sama tako ne oseća? Teško da je ima, jer svaka žena koja se odlučila za ovaj životni put, je jednako zaposlena kao i svaka druga poslovna žena.

Svako svoju slobodu može da koristi kako želi i kako mu najviše prija.

Danas je lepota što mnoge od nas mogu da biraju, da li žele da rade u firmi ili žele da rade kod svoje kuće. Ta sloboda i ta odluka treba uvek da bude na nama samima, bez potrebe za ikakvom osudom okoline. U kom poslu se mi najispunjenije osećamo u njemu treba i da živimo i da uživamo.

Fotke: pixabay