Plašite li se svog straha?

Šta je strah? Neki tamo bla bla mehanizam koji nam pomaže da budemo na oprezu i generalno nam pomaže u preživljanju. Tako nekako bar glase definicije. Međutim, koga još zanimaju definicije i silne teorije koje stoje u obimnim knjigama. Većinu ne, pogotovo one koji se sa strahovima suočavaju sada i ovde. Ovog trenutka. Ovog trenutka kada jedino želiš da pobegneš. Probem nastaje kada nemaš od čega da bežiš.

Ima mnogo vrsta strahova i oni su "samo" emocija koja nam može pomoći mnogo, ako je pravilno tumačimo.

Najčešći problem kod ljudi nastaje kada svaki strah koji imaju shvataju kao nešto što je toliko strašno i što se odmah mora prekinuti. Zamisli da živiš bez ikakvog staha? Onda ne bi bežao kad vidiš vatru, sve dok te ne opeče, možda ne bi tako temeljno radio, jer se ne plašiš šefa i ne plašiš se otkaza, ne bi možda dovoljno učio, jer ne bi imao strah od padanja ispita. Ima mnogo primera. Ono što neki ljudi nikako da usade u memoriju je to da je svaki ekstrem loš. Ako se mnogo plašiš nečega, loše je, ako se ni malo ne plašiš ničega, loše je. Trebalo bi da čovek teži nekoj sredini u svemu. Taj savršen balans je verovatno nedostižan, ali sama težnja ka njemu neće doneti ništa loše. Naprotiv.

Ipak, i pored svega, svako od nas se bori sa nekim strahovima, manjim ili većim, racionalnim ili iracionalnim. Da li je to loše? Naravno da nije. Ako konstantno pokušavate da govorite sebi: jao ja se plašim, evo opet se plašim, nikada nećete moći da normalno živite i da imate mirno i dobro psihičko zdravlje. Imate neki strah? Pa dobro, bože moj. Svako ga ima. Osećate da vas obuzima? Umesto da se uplašite njega samog, vi mu poželite dobrodošlicu, jer je on deo vas. Ne želite da okrenete leđa samom sebi, zar ne? Strah se hrani strahom i ako mu dajete prostora da se uvećava, on će se i uvećavati.

Prestanite da paničite oko svega, da samo mislite o negativnim ishodima, jer uvek postoji i druga strana medalje. Loša vest se najbrže širi i to je tačno, ali to tako samo zbog nas. Dajte malo značaja dobrim vestima, dobrim osobama i svojim pozitivnim emocijama.

Pretvorite svoj strah u prijatelja koji je tu da vas opomene na nešto, on nije neprijatelj koji vas napada. Ključ je jednostavan. Promenite ugao gledanja! Ne samo o stahu, već o svemu ostalom. Ako budete sve svoje strahove doživljavali kao neprijatelje i ako od svake situacije budete stvarali paniku, onda to vama ništa dobro neće doneti, a ni ljudima oko vas.

I ako vas obuzmu strašne misli, neka ih, dajte im malo prostora, ali samo malo, koliko vi mislite da je dovoljno. Kada „preteraju“ (to ste ustvari vi preterali) oterajte ih. Ne znam na koji način, svako ima neki svoj. Lako je posle nekog vremena.

Kada imate upalu mišića, šta radite? Obratite pažnju na njih i posvetite im se tako što ćete vežbati, mazati neke kreme i slično. Znači, boli vas, ali ćete dobrim stvarima pokušati da sprečite bol i pomognete svojim mišićima. Nećete udarati mišić koji vas boli da bi on prošao. Jasno je. Tako i sa strahom, on je samo jedna od svih mogućih naših emocija. I kada se javi treba mu pristupiti dobrim stvarima, u ovom slučaju to su pozitivne misli. Kada imate ovakav pristup, onda se strah neće vraćati kao neprijatelj, nego će vas posećivati kao i svaki pravi prijatelj.

Važno je samo upoznati sebe, voleti sebe, a tada nećete dozvoliti sebi da sami sebe mučite i uništavate. Poštujte sebe, poštujte druge i nagradite sebe i druge pozitivnim mislima i rečima. Odmah će vam biti bolje.

I sada i svaki sledeći put, kad strah dođe, popijte kafu sa njim, ne gađajte ga kamenjem!

Foto: pixabay