Prijateljstvo ili korist?

Nemam nameru da dam definiciju prijatelja, jer je nemam i ne treba mi. Nemam nameru da pričam o tome koliko je loše biti prijatelj sa nekim iz koristi. Imam nameru da vam prikažem kako prijateljstvo kao jedno od ljudskih odnosa funkcioniše i kako se korist ne mora uvek sagledavati u negativnom kontekstu.

Biti na raspolaganju nekome je u redu, isto kao osećaj da možeš na nekoga da se osloniš. Danas čujem mnoge kako govore da ne treba da se obraća pažnja na vaganje u prijateljstvu, jer ste nekome onda prijatelj samo iz koristi. Ovo je pogrešno, jer se reč korist gleda često iz pogrešne perspektive i ima negativnu konotaciju. Što nije uvek slučaj. Velika je verovatnoća da na ovom mestu korist ljudi sagledavaju samo kao korist  kao kod npr. sponzoruša, ali ne i korist koja nije samo materijalna. Često zaboravimo da novac nije najjači pokretač u univerzumu.

Čak je i Aristotel govorio o tri vrste prijateljstva:

1. prijateljstvo zasnovano na koristi: ovaj vid prijatelstva je kratog veka i možemo da podvesti pod primer iz prvog pasusa.

2. prijateljstvo zasnovano je na strasti, često se pronalazi kod ljubavnika, kolega, ljudi koji dele neku zajedničku strast prema nečemu, kod mladih ljudi koji često druže i slično. Uglavnom, samo ih strast drži na okupu, a ne neka materijalna korist kao u prvom slučaju.

3. tip prijateljstva je onaj gde se ljudi prepoznaju po vrlini i ovo prijateljstvo se naziva prijateljstvo prema dobroti i jedino je pravo prijateljstvo prema Aristotelu.

Dakle, navela sam ukratko ovu podelu da bismo uvideli da materijalna korist nije jedina koja je igri. I ako prihvatimo Aristotelovu podelu i kažemo da je pravo prijateljstvo ono koje je pronađeno u dobroti dvoje ljudi, onda opet tu možemo naći nešto što se zove korist, ali ne u negativnom smislu. Ako se ja družim sa nekim, jer smatram da je ta osoba dobra i puna vrlina koje su zajedničke i meni, onda se ja družim sa njom, jer se ja u društvu te osobe osećam dobro. Osećam se dobro, lepo mi je sa tom osobom, pronalazimo se i sve pozitivne emocije koje se bude prilikom tog prijateljstva su nešto što predstvalja neku korist po mene. 

Ako ja pročitam neku inpirativnu knjigu i ona me oduševi i obuzme srećom, to znači i da mi je ta knjiga koristila, ali na pozitvan način. Isto je i sa pravim prijateljstvom. Meni koristi moj pravi prijatelj, jer me čini srećnom, sigurnom, zadovoljnom i isto tako ja težim da te emocije izazovem kod njega i da ga učinim radosnim, jer ja to želim.

Recipročnost u ljudskim odnosima je veoma bitna koliko god neki pokušavali da umanje njenu ulogu. Najčešće to rade zato što misle da ona predstavlja odnos zasnovan na koristi bez uključivanja emocija. To nije uvek tačno. Pogledajte bolje, da li bi delili svoje emocije sa nekim ko ih ne deli sa vama? Da li biste delili brigu prema nekome ako je on ne pokazuje prema vama. Ako ste odgovorili sa DA, onda promenite vaše ponašanje. Zašto? Prijateljstvo je povezano obostranom simpatijom, empatijom, i ako ste vi tu za nekoga bezuslovno, dok se druga strana vas seti samo kad joj trebate (korist bez pozitivnih emocija), onda niste u pravom prijateljstvu.

Prava bezuslovnost znači biti tu za nekoga uvek, jer ti to želiš! Pravo prijateljstvo znači znati da na nekoga možeš da se osloniš uvek. Pravo prijateljstvo znači da i nevolju i radost želiš da podeliš baš sa tom osobom da i ta osoba u isto vreme to želi da čuje. Prosto i jednostavno, "gde ste prijatelji kad vam ne trebam", nisu prijatelji! Ne zavaravajte se bezuslovnošću od ljudi koji to ne umeju da cene. Takođe, to što nekoga znate duže od nekoga drugog to ne znači, automatski, da vam je prvi bolji prijatelj. Nekad prosto kasnije upoznate ljude za koje će se ispostaviti da su vam oni za nekoliko meseci bolji prijatelji od nekih koje poznajete godinama! Zato, dajte šansu novim poznastvima i ne plašite se da uživate u novim prijateljstvima isto kao i sa onim "starim" koji i dalje traju.

Fotke: pixabay