Možemo li se osećati uspešnim ako ne zarađujemo novac?

Pre jedno godinu, dve dana dobila sam poruku da postajem urednik rubrike na jednom internet portalu. Igrom slučaja u mojoj blizini našao se jedan poznanik moje porodice. Kada sam se sa radošću svima pohvalila sa ovom pozicijom, pozanik mi je odmah čestitao i upitao me koliko zarađujem? Rekla sam mu da ne zarađujem i da sve na tom portalu radim volonterski i besplatno. Iste sekunde je usledila doskočica: "Pa kakav je to uspeh kad nemaš pare?" i usledio je glasan (pod)smeh koji ostali nisu podržali. Ćutala sam, sa blagim kezom, ne zato što nisam znala šta da kažem, već, sa jedne strane, zato što nisam imala snage da objašnjavam šta je uspeh, a sa druge stane, bilo mi je žao tog dečka, žao, jer mu se očigledno, ceo svet vrti oko novca i jedino njega ceni.

I danas, nakon skoro tri godine ja sam ponosni voloner i volontiraću sve dok imam vremena da se tome povetim. Zašto je ovo važno?

Ako vidite da neko radi bez novčane nadoknade, zapitate li se zašto on to radi? Verovatno će vam prvo pasti na pamet: da stekne iskustvo, da nauči nešto novo, da upozna nove ljude... Ako ta osoba nastavi da se bavi volonterskim radom godinama i pored plaćenih poslova, zapitaćete se zašto troši svoje slobodno vreme na to kad je već naučila šta je htela, upoznala je koga je mogla, stekla je iskustvo koje je želela... Kada to pitate tu osobu, zaboravljate da ona očigledno ne vidi neki rad samo kroz novac, jer je pare ne ispunjavaju. Ispunjava je rad sa ljudima, obavljanje zadataka, planovi, osećaj pripadnosti u timu... I da, ona se oseća uspešnom, jer zna da ona radi isto toliko ažurno koliko bi i na poslu koji joj donosi zaradu. Ona zna da će se njen rad kad tad isplatiti i novčano, koje je svima toliko bitno. Do tada, ona uči, razvija se, stiče radne navike, ima osećaj uspešnosti sa svakom novom pohvalom, sa svakim novim nadahnućem, sa svakim novim uspehom, iako joj nije napunio džep. 

Sve majke koje rode i koje čuvaju decu i odreknu se karijere zbog majčinstva, da li su one uspešne, iako ne zarađuju novac? Jesu! Iako se mnogi trude da njihov volonterski posao zvani gajenje deteta ospore! Isto tako, kao što svaka majka uživa u svom detetu koje joj je najveći uspeh i nemerljiv je u odnosu na pare koje može da gomila, tako je i ljudima koji se bave volontiranjem uspeh svaki njihov dobro obavljen zadatak iako im neće doneti paru više. Neće u ovom trenutku. Međutim, za nekoliko meseci, godina, hoće, njihovo iskustvo će neko prepoznati, njihovu volju i rad će neko ceniti i platiće im za isti posao mnogo više novca nego što bi nekoga koji je spreman da uradite sve i da gazi svakoga samo da dođete do centa više. 

Znate li koliko ima volontera u Crvenom Krstu, u raznim prihvatilištima, u školama, bolnicama, bibliotekama, fakultetima, restoranima? Mnogo! Da li su oni neuspešni ljudi?

Samopouzdanje je uspeh! Ljubav u radu je uspeh! Uspešni ljudi se pronalaze! I međusobno nagrađuju!

Kada naučimo da se uspeh ne meri samo kroz dinar, već i kroz sreću, osmeh, ispunjenost, trud i volju, onda ćemo uživati u onome što radimo. Kada naučimo da ne potcenjujemo druge, jer zarađuju manje od nas, onda ćemo moći da prihvatimo i sopstveni i da se radujemo i tuđem uspehu. Do tada, samo ćemo žedno juriti ka gomili novca i nikada je nećemo ni uhvatiti, jer nam nikada ta gomila neće biti dovoljno velika.

Šta god da uradili, a želeli ste i srećni ste zbog toga, uspeli ste. I uspešni ste!

Fotke: pixabay