Da li je ljubav smisao života?

Smisao života je jedno od najčešćih pitanja koja se upućuju filozofima. Kako su godine prolazile svaki od njih je imao neki svoj odgovor i naravno, verovao da je baš on u pravu. Bilo je tu mnogo mišljenja: neki su smatrali da je životna svrha dobar život, neki da je to moral, vrlina, neki da je nešto potpuno odvojeno od nas - metafizičko. Neki se nisu ni mučili da odgovore na ovo pitanje, međutim, kada se spomene ljubav kao odgovor sigurno niko nije ostao ravnodušan i dao je neki odgovor.

Nije mi padalo na pamet da pišem (ali rado odgovoram na pitanja) o smislu života u skorije vreme, ali svakako imam mišljenje o tome i gde je tu mesto ljubavi. Ima li ga?

Ljubav je i emocija i um u isto vreme, i fizičko i metafizičko, i kratkotrano i dugotrajno. Kako god da je pojmite, ona je tu i ona vam često navrati. Nekada i ne znate da je tu, ne prepoznajete je, pa se ona lako  udalji od vas.

Ljubav nas čini srećnima, mami nam osmeh na lice, uzdiže nas do najviših oblaka i stvara nam osećaj svemoći. Tada se osećamo najjačim, jer smo voljeni. Tada mislimo da sve možemo, jer smo voljeni. Ako se pitamo da li je ona smisao života, to onda postavlja i pitanje, da li joj treba težiti? Želite li da težite sreći, osmehu, neopisovoj moći? Naravno da želite. Zato ne zaboravote na ljude koji vas vole, ne zaboravite da volite.

Problem nastaje samo kada se zaboravi na ljubav. Mi to zovemo npr. udaljavanjem, u braku, među prijateljima, među porodicom. Zaboravimo da nas neko voli i to uzmemo zdravo za gotovo. Ljubav, kao i sve na svetu, moramo negovati. Kada čujem ljude koji govore da ljubav nisu reči, naježim se. Koliko su ljubav dela, toliko su i reči. Reči bi trebalo da označavaju naše emocije, a naša dela našu ljubav.

Dakle, da li je ljubav svrha života? Da, jeste, možda je bolje reći, svrha je težnja ka ljubavi, negovanje ljubavi, uživanje u ljubavi, sve je to svrha života. I to ne samo ljubavi među partnerima, to je samo jedan deo. Već svaka vrsta ljubavi: ljubav prema sebi, porodici, prijateljima, životinjama, životu... Kada malo bliže pogledate, sve je ljubav, odnosno, stalno joj težite.

Nekada nam ta težnja deluje teško i mislimo da nam stvara bol, ali to znači da ne gledate u dobrom smeru. I težnja ka ljubavi je ljubav, zato ne dajte da vas to vodi u očaj i tugu, jer tada skrećete sa puta. Samo kada sa ljubavlju idete ka ljubavi, onda je i imate, a ceo taj proces može da se nazove svrha života.

Fotke:

pixabay