Današnji uzori tinejdžera

Od ranog uzrasta učimo o svetu, učimo tako što oponašamo ono što rade naši roditelji, starija braća i sestre. Želeći da budemo kao neko od njih znači da smo sebi stvorili uzora. Na ovaj način mnogi od nas su izabrali svoje profesije, hobije.

Ne postoji lepši primer nego kada vidimo da su neki roditelji bili posvećeni deci na način da su sada ti roditelji uzori svojoj deci, da deca žele da idu njihovim stopama. Takođe, nije li divno kada vidimo kako se mlađi brat ugleda na starijeg koji se tako lepo brine o njemu? Sve ovo su primeri stvaranja uzora unutar porodice. 

Takođe, nije retko da vidimo da je nekome uzor bio neki nastavik ili učitelj. Detetu je najprirodnije da uzora nalazi u kući, u porodici, međutim, ako na njega ne naiđe, ono će potražiti tu osobu van kuće. Počev od škole, nastavnika, učitelja, ili nekog tuđeg roditelja, starijeg prijatelja, koje češto viđa i od kojeg ima pozitvnu povratnu informaciju.

Šta se desi, kada tinejdžer ne nađe uzora u kući, pa kada od roditelja sluša sve negativno o svojim nastavnicima, komšijama... Gde tinejdžeri onda traže uzore? Lako je, na internetu. Kao i sve drugo. Mišljenja sam da mnogi današnji uzori za tinejdžere nisu uopšte loši kako se piše i priča, ali je bitno razgraničiti jednu stvar kod stavaranja uzora. To je, razgraničiti šta je predstava o toj nekoj ličnosti i šta je ta osoba zapravo. 

Ako je roditelj uzor detetu, onda mu je on uzor na pravi način, odnosno, roditelj takav kakav zaista jeste, je uzor detetu, jer ga dete poznaje lično i sa njim provodi dovoljno vremena. Slično je i sa nastavnikom, ali opet malo je udaljenije. Tinejdžeru nastavnik može biti uzor u budućem zanimanju, u budućem načinu rada, ali teško da može da mu bude uzor u moralnom procenjivanju i postupanju, jer ga dete ne poznaje dovoljno dobro, kao što bi poznavao svog roditelja, brata ili sestru. 

Slučaj sa stvaranjem uzora prema nekoj osobi koju ne poznaje dete lično, može biti mač sa dve oštrice. Dostupnost interneta je odlična stvar, ako se pravilno koristi. Internet nam je doneo mogućnost da čitamo razne portale, razne kvazi novinare, tekstove pune bljuvotina. Takođe, društvene mreže su te koje su nam donele dostupost ka našim najvoljenijim zvezdama iz raznih oblasti. Međutim, te javne ličnosti dele samo delić svoje intime sa nama. Stoga, mi ne možemo pravilno rasuđivati o nečijem moralnom prosuđivanju samo na osnovu onog delića njegovog života koje on sa nama svakodnevno deli. Odrasli to lako shvataju, bar bi trebalo, (mada ima i onih koji ne shvataju tako lako), ali jednom tinejdžeru nije lako da razluči šta je predstava koje mediji stvaraju o nekoj osobi, šta je predstava koju ta osoba želi da stvori o sebi u medijima i šta je ono što je pravo, tj. kakva je ta osoba zaista. 

Dakle, potuno je u redu da nekom tinejdžeru bude uzor neka javna ličnost koja je uspešna zbog svog rada, čije plodove rada svi možemo videti, ali je pogrešan put da nekome bude uzor neko uz pomoć pogrešne predstave o njemu. 

Tinejdžeri, ako ste primorani da tražite uzore van kuće i okruženja, onda ih nađite na pravi način. Ne zaljubljujte se u tuđe vile i bazene, već na način na koji su oni do njih došli! Taj način će vam reći da li je neko ispravan uzor ili ne.

Fotke:

naslovna

pixabay